P-DTR
metoda deluje tako što koriguje pogrešne ili preosetljive informacije koje receptori šalju mozgu.
Na taj način se obnavlja tačna komunikacija između nervnog sistema i tela, čime se postiže:
- efikasniji pokret,
- smanjenje bola
- poboljšana stabilnost i koordinacija,
- optimalno funkcionisanje svih telesnih sistema.
P-DTR® pomaže telu da ponovo radi u svojoj punoj ravnoteži — da bude precizno, snažno i funkcionalno.
Rehab
Ljudsko telo je dizajnirano da prima informacije iz okruženja, obrađuje ih i stvara odgovarajuće reakcije. Ove reakcije upravljaju svim sistemima u telu — održavajući unutrašnju ravnotežu (homeostazu) i omogućavajući prilagođavanje spoljašnjim uslovima.
Taj proces utiče na našu posturu, pokrete, senzaciju bola, pa čak i na obrasce ponašanja. Kada senzorski receptori ne funkcionišu pravilno, mozak dobija netačne informacije o telu i okruženju. To može dovesti do neefikasnih pokreta, loše koordinacije, bola ili nepravilnih obrazaca ponašanja. Kada su informacije tačne, mozak reaguje precizno — pokreti su skladni, a telo funkcioniše optimalno.
Clinic
Telo
Praktična primena teorijske neurologije. Koristi razumevanje načina rada receptora, koji su senzorni nervni završeci i detektuju informacije iz našeg okruženja, i kombinuje ovo sa razumevanjem načina na koji se te informacije prenose kroz centralni nervni sistem kako bi se stvorio adekvatan odgovor. Receptori prikupljaju sve informacije o našem okruženju kako bismo ih mi protumačili — od vrućine, hladnoće, pritiska, vibracija, istezanja i drugih stimulusa. P-DTR® zatim koristi manuelno testiranje mišića kao dijagnostički alat i neurološki izazov da bi razumeo i normalizovao funkciju ovih receptora, tako da oni pružaju ispravan aferentni ulaz u mozak. Receptori rade tako što prenose svoj signal preko neurona do centralnog nervnog sistema. Ovo je kontrolisano normalnim pragom pre nego što se pojavi akcioni potencijal (paljenje) i pošalje signal. Kada dođe do traume ili prekomerne upotrebe, receptori postaju hipersenzitivni kao zaštitni mehanizam — potrebno im je vrlo malo stimulusa da bi stvorili odgovor. Kod disfunkcionalnih receptora prag potencijala je snižen i dovoljan je minimalan stimulus da bi se aktivirali. To znači da centralni nervni sistem dobija netačne informacije kao ulaz, što povećava verovatnoću da mozak te informacije doživi kao „preteće“. Shodno tome, izlaz iz mozga može izazvati bol, promene držanja, promene pokreta i druge reakcije. P-DTR® je originalna ideja dr Hozea Palomara. Koncept uparivanja disfunkcionalnih receptora objašnjava kako se udaljavamo od opasnosti ili „pretnje“ i prelazimo u naše najbolje kompenzacije. Ovako naš nervni sistem funkcioniše kako bi osigurao preživljavanje i vodio naše pokrete, imajući u vidu da je 95–98% ovih reakcija podsvesno primitivno refleksno. Koristeći P-DTR® protokol, moguće je desenzibilizovati ove receptore kako bi se normalizovao ulaz u mozak.
Ljudski mozak teži oko 1,4 kilograma, ali koristi do 25 procenata kiseonika u našem telu, sagorevajući 20% ukupnih kalorija svakog dana, pri čemu je glukoza glavni izvor energije. Mozak ima 640 kilometara kapilara i 86 milijardi neurona koji su u stalnoj međusobnoj komunikaciji, obavljajući oko 10 kvadriliona proračuna svake sekunde. Svaki neuron se grana ka drugim neuronima, ostvarujući između 5.000 i 10.000 veza — što ukupno predstavlja više od 500 triliona sinaptičkih veza. Svaka od ovih veza učestvuje u širokom spektru složenih mentalnih procesa, koji zajedno formiraju naše senzacije, percepciju sveta, način razmišljanja, emocije, mentalne slike, sposobnost fokusiranja, učenje i pamćenje. Imajući u vidu ove činjenice, jasno je da je kvalitet informacija koje naš mozak prima od ključne važnosti za optimalno funkcionisanje čoveka. A prvi i najvažniji izvor tih informacija su — receptori.
✓ Telo je podešeno da prima informacije, obrađuje ih i stvara izlaz na osnovu primljenih signala. ✓ Ovaj izlaz upravlja svim sistemima u telu, održava unutrašnju ravnotežu i omogućava prilagođavanje spoljašnjim uslovima (homeostaza). ✓ Ovo određuje naše držanje, osećaj bola, obrasce kretanja i veliki deo našeg ponašanja. ✓ Većina informacija dolazi od receptora. ✓ Receptori mogu postati disfunkcionalni i slati netačne informacije mozgu o okruženju. ✓ Netačne informacije dovode do neefikasnih reakcija mozga i manje optimalnog funkcionisanja tela. ✓ Kada su informacije tačne, mozak stvara efikasne obrasce ponašanja, kvalitetne pokrete i optimalnu dinamiku. ✓ P-DTR® ispravlja disfunkcionalne ili preosetljive informacije koje receptori šalju mozgu, čime se maksimizuje ljudski potencijal u svim telesnim sistemima.
Termin koji se koristi za opisivanje disfunkcionalnih informacija koje receptori šalju u mozak. Odnosi se na degeneraciju eferentnog (izlaznog) signala kao odgovor na promenu stimulusa aferentnog (ulaznog). „Većina neuromuskularne disfunkcije koju pokušavamo da ispravimo tokom konsultacija nije rezultat neke lezije ili aberantne funkcije svojstvene području koje se razmatra. Pravi problem je što je centralni nervni sistem došao do lošeg rešenja na osnovu proprioceptivnih informacija koje je primio. Ako možemo da pronađemo način da centralnom nervnom sistemu pokažemo prirodu svoje greške, centralni nervni sistem će odmah modifikovati neuromuskularne odgovore. To je lepota P-DTR®-a.“ — Dr Hoze Palomar, dr med.
Da bismo razumeli obim P-DTR®-a, potrebno je da koristimo analogiju računara u poređenju sa mozgom (imajte na umu da je ovo samo sredstvo za obrazovne svrhe). Računar ima svoj „hardver“: matičnu ploču, procesor, čvrsti disk itd., kao i „softver“: programe koji šalju informacije procesoru kako bi računar funkcionisao. Procesor zatim tumači i manipuliše podacima koje prima da bi stvorio željeni ishod. Slično tome, ljudsko telo ima svoj „hardver“: kosti, mišiće, ligamente, tetive i ostale strukture. Ako dođe do traumatske povrede poput preloma, artroze ili rupture ligamenta, to su problemi zasnovani na „hardveru“ i zahtevaju vreme za zarastanje — nakon čega bi bol trebalo da nestane. Problemi sa „softverom“ odnose se na stanja kod kojih nema strukturnog oštećenja, već postoji problem u obradi informacija — pogrešno tumačenje podataka u nervnom sistemu. Kao i kod računara, gde većina kvarova dolazi od problema sa softverom, tako su i u ljudskom telu 95–98% problema zasnovani na „softveru“. P-DTR® radi isključivo sa „softverom“ tela: receptorima.
U današnjem modernom društvu mnogi ljudi su pod stresom, preopterećeni poslom, umorni i nemaju resurse da prođu kroz dan bez spoljašnjih stimulansa. Mnogi se žale na probleme sa kognicijom, jasnoćom misli i fokusom, pa to često pripisujemo „umoru“ i potrebi za više odmora. Ali postoji li još jedan razlog zašto mozak ne funkcioniše efikasno? U P-DTR®-u učimo o konceptu multitaskinga, odnosno broju zadataka koje centralni nervni sistem može da obradi u bilo kom trenutku. Ako pojedinac ima visok stepen „softverskih“ problema sa kojima procesor (mozak) mora da se nosi, to zahteva dodatne kapacitete i resurse. Što je više disfunkcija, to mozak više mora da radi da bi kompenzovao, kako bi se održalo normalno funkcionisanje. Baš kao kod računara — kada se hard disk napuni, nema prostora za nove informacije i procesor počinje da usporava. Kada tretiramo disfunkcionalne receptore koji stvaraju „softverske“ probleme u telu, oslobađa se „prostor na disku“, „procesor“ ubrzava i mozak može da obrađuje više informacija u svakom trenutku. Zbog toga pojedinci posle tretmana često prijavljuju poboljšanu koncentraciju, lakše obavljanje posla, veću jasnoću misli i sposobnost dužeg fokusiranja.
